Photo: UEFA Europe League FB
Finale Lige Evrope, Viljareal igra najveću utakmicu u klupskoj istoriji, Mančester Junajted da dokaže da je još uvijek sposoban da osvaja trofeje. Viljareal je mnogo uložio u svoju evropsku avanturu, doveli su Unai Emerija koji sasvim sigurno zna kako do trofeja u Ligi Evrope, malo i zanemarili takmičenje u La Ligi. Mančester gradi priču za narednu sezonu, bili su relativno stabilni u Premijer Ligi, loši u Ligi Šampiona i lako preskakali prepreke u Ligi Evrope, ovo bi trebao da bude pečat na Solskjerov rad u prethodnom periodu.

Villarreal vs Manchester United – GG3+

Viljareal je ubijeđen da imaju šta je potrebno da osvoje svoj prvi veliki trofej. Imaju izuzetno iskusnu ekipu, koja ne pravi velike oscilacije, sa trenerom koji možda nije uspio da napravi rezultat u velikim klubovima, ali od ovih srednje klase, poput Sevilje i Viljareala, pravi šampione. Odigrali su odličan meč protiv Reala kao uvertiru za ovo finale, vodili, pa izgubili 2-1, ali su poraz primili bez velikog stresa i nervoze, jer su dokazali da su neki mehanizmi u igri, koje forsira Emeri tu, a on je sa tri trofeja sa Seviljom u Ligi Evrope već pokazao da ima taj final touch, što bi rekao Knez.

Viljarealov put do Arene Gdanjsk u Poljskoj je bio dug, ali su na njemu bili postojani i bez padova. Nijesu izgubili utakmicu do velikog finala, prošli kroz grupu u kojoj su bili Sivasspor, Qarabag i Maccabi Tel-Aviv, uz pet pobjeda i remi. Onda su bili bolji od Salzburga, dva puta, 2-0 i 2-1, još lakše izbacili Dinamo iz Kijeva, bez primljenog gola, da bi onda i protiv Dinama iz Zagreba upisali trijumfe na oba meča.

Emeri je onda dokazao da ima još nekih tajni u fudbalskom džepu, za svoj bivši klub, Arsenal, koji je bio potpuno anemičan u tom revanšu, koji je završen bez golova, ali se mora priznati da su Španci imali i dosta sreće, jer je Arsenal poslije njihovih grešaka stvorio dvije velike šanse koje je promašio, pogodio okvir gola. Stekao se utisak da su ova dva tima mnogo puta mogli da odigraju slične utakmice id a bi nekako uvijek Viljareal imao nešto više od pulena Mikela Artete.

Ono što je jako dobro kod sastava Viljareala, to je iskustvo. U svakoj liniji tima je neko ko je igrao na vrhunskom nivou, klubu, reprezentaciji, neko ko ima mnogo utakmica u nogama i zna kako se igra pod pritiskom. Sa druge strane pobrinuli su se za mladost i snagu, pa imamo igrače poput Albiola, Maria Gaspara, Fojta, Pau Lopeza u poslednjoj liniji, a Asenha na golu. U veznom redu je slično, Pareho vuče skoro sve konce, pomažu Kokelan, Moi Gomez, Trigeros, Kapue, a onda se sve prebacuje brzo na mladom Čukvuezea koji će vjerovatno moći da bira veliki klub nakon ove sezone.

U napadu se sve vrti oko Đerara Morena, koji ima sezonu iz snova. Ne postoji način na koji on nije postigao gol, lijevom, desnom, glavom, pritom odlično razumije prostor, igra na ivici ofsajda, ne zabušava kada treba da se doda lopta saigraču u boljoj poziciji. Tu su još dva fenomenalna fudbalera, Baka i Pako Alkaser, tako da možemo da kažemo da je Viljareal odlično popunjen za ekipu koja bi neosvajanjem trofeja u Ligi Evrope sledeće sezone igrala u Ligi Konferencija.

Viljareal se bori za mjesto u Ligi Šampiona sa skorom od 12 pobjeda i samo dva remija, uz tu tajnu formula Emerija koji zna kako do trofeja, dovoljno razloga da se Španci respektuju, ko god da je sa druge strane. Viljareal je do sada tri puta bio u polufinalu evropskih takmičenja, sada su preskočili tu stepenicu, a tradicija može biti isto važan faktor. Deset ekipa iz Španije je uzimalo trofej u Evropi, a Englezi su izgubili devet uzastopnih finala protiv rivala sa Pirineja.

Villarreal: Asenjo; Gaspar, Albiol, Torres, Pedraza; Trigueros, Capoue, Parejo, Yeremy; Moreno, Alcacer

Da je Žoze Murinjo na čelu Junajteda večeras, to bi sigurno bilo dobro za Mančester, jer je upravo on prekinuo niz Emerija i Sevilje u sezoni 2016/17. Tada su u finalu savladali Ajaks, a sada žele da potope ‘’Žutu podmornicu’’. Junajted je imao mnogo uspona i padova u ovoj sezoni, uspjeli su u jednom trenutku da odlože Sitijevo osvajanje titule, a u trenutku kada su postal svjesni da je drugo mjesto maksimum u Permijer Ligi, okrenuli se u potpunosti Ligi Evrope.

Solskjer je uvijek pod pritiskom, osvojio, ne osvojio trofej, jer se od Mančestera uvijek očekuje samo najviše. Nekoliko puta se činilo da je na ivici otkaza u prethodnom periodu, ali se uvijek desi neki bljesak u derbijima, nebrojeno puta je njegov tim nalazio način da se vraća iz minusa tokom mečeva, pa neki dio one fudbalske sreće koja ga je pratila na terenu, očigledno je ostavio Norvežanin i sada u rukavu, kada pored terena, pokušava da se izbori za problemima u engleskom velikanu.

Od odlaska Aleksa Fergusona Mančester ima problema na svim nivoima, jer nakon toliko godina izvrsnosti na terenu i van njega, zamjeniti takvu figuru, nije jednostavno. Pokušali su mnogi, nijesu uspjeli, a Solskjer je nekada jako blizu, a uglavnom jako daleko, da dotakne dio tog statusa. U svakoj sezoni od odlaska Fergusona Mančester je imao problem da objasni šta igra, kako i sa kim i nikako nije pravio rezervni plan, vukao mnogo igrača iz svoje čuvene akademije.

I sada su na pola puta, sa nekim sjajnim imenima koje su sami izgradili poput Rašforda i Grinvuda, momentima svjetske klase Fernandeša, Pogbe, Kavanija, skupo plaćenih pojačanja iz zemlje i inostranstva, ali se uvijek nađe nešto da fali. Nekad lijevi, nekad desni bek, nekad golman, uglavnom zadnji vezni, kada tu nije Matić i štoperski tandem koji nekad izgleda kao iz snova, a nekad za ligu amatera nedjeljom.

Sa jednim okom ka Gdanjsku, sa problemima oko velikog broja utakmica u ligi zbog odloženog meča sa Liverpulom, Solskjer je pokušao da bude racionalan, da drži pažnju na treninzima i utakmicama koristeći miks igrača koji su igrali malo i onih koji će mu trebati da budu ubjedljivi protiv Viljareala. Protiv Vulvsa za vikend, uglavnom mladi igrači iz akademije su položili ispit, golovi Elange i Mate su bili dobra uvertira za veliko finale.

Protiv Rome je Junajted dokazao koliko može da bude opasan kada ih krene, golovi su se ređali kao na traci, ali revanš u Rimu je opet pokazao da samo malo skretanje sa fokusa može da bude otrovno za tu klimavu poslednju liniju. Uloga favorita im svakako ne prija, čini se da je Mančester najbolje igrao kada javnost to od njih nije očekivala, ali da bi se vratili u Ferguson eru, moraju neke obaveze preuzeti već sada. Put do finala nije bio lak, Sosijedad, Milan, Roma, bilo bi neozbiljno da ne daju maksimum na korak od trofeja.

Manchester United: De Gea; Wan-Bissaka, Lindelof, Bailly, Shaw; Fred, McTominay; Rashford, Fernandes, Pogba; Cavani

13 KOMENTARI

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име