ATALANTA – mitsko biće modernog fudbala!

5
128

Povratkom fudbala među ljude, vratila se i potreba da budemo zabavljeni kako treba, osim one potrebe da ishode utakmica pogađamo i prije svega pogodimo. Ta potreba da su igre zabavne, ali i da nude mogućnost zavlačenja nosa u budućnost postoji odavno, ta potreba traje i trajaće, uz hleb i igre, dani bolje prolaze. Povratak fudbala omogućio nam je oboje, pogotovo da uživamo u mitskim bićima igre koja se pretvorila u komplikovano traganje za rezultatom, pa svaki izuzetak miluje naše duše željne nadigravanja i nadgornjavanja za gol više.

U traženju tima koji je esencija fudbalske logike da je bitno postići gol više od rivala ne treba da se ide dalje od kluba Atalanta. Tim iz Bergama, kao i sami grad, prije i nadamo se poslije pandemije korona virusa bio je epicentar samo lijepog i nadarenog, talentovanog, atipičnog fudbalskog kolektiva koji je nemilosrdno oduzimao naše vrijeme koje smo uvijek ostavljali da gledamo dobar i raznovrstan fudbal jer smo znali na kojoj adresi opstaje.

Jeste, Liverpul je dobar, sve one kolone za pobjede ispunjene su skoro do vrha, jeste, Mančester Siti ima tu specifičnu igru koja udavi loptu, rivala, gledaoce, PSŽ ima svoje zvijezde, Bajern se od fudbalskog dizelaša uvijek pretvori u nabrektalu mašinu koja lako ruši, Totenhem ima Kejna, Real ima sve ili ništa u odnosu na dan ili noć, Barsa ima Mesija, Juventus ima Kristijana, Inter Kontea, možemo do preksjutra, svi su oni dobri, gledljivi, ali samo Atalanta ima mogućnost da vas posebno zabavi, sa kim igrala, kad god igrala, bez obzira na konačan rezultat i stanje na tabeli.

Tim iz Bergama je specifičan po mnogo čemu, ali da krenemo od novca. Njihov budžet za plate je na 12. mjestu u Seriji A, na nekih 40 miliona dolara. Toliko zarade Kristijano i Lionel sami, za pola godine. Samo dva kluba iz manjih gradova napravili su više od tima iz Bergama u Ligi Šampiona, Viljareal i Monako. O njima se ne priča zbog toga šta su uradili, nego kako su došli do rezultata. O stilu i silnim golovima koje su postigli iako su tim iz grada koji ima 120.000 stanovnika. Ili je imao prije pandemije koja je potpuno promijenila život u njemu.

Atalanta nije veliki fudbalski klub ni u Italiji, ako pogledate uspjehe, broj trofeja, diče se kupom iz sezone 62/63, izgubljenim finalom kupa od prije dvije godine. Uglavnom su bili jo-jo tim koji je plutao bespućima između serija A i B. Model koji ima Atalanta je sličan Ajaksovom, uglavnom se vrlo malo vodilo računa o rezultatu, otvarao se prostor za mlade igrače, potencijale, koji bi kroz prvi tim bili predstavljeni svijetu. Tako je Atalanta uvijek bila protočni bojler razvoja, pritom pokušavajući da novac zarađen prodajom nekog posebnog uloži u pronalaženje nekog novog, posebnijeg.

Domengini, Širea, Donadoni, Montolivo, Pacini, nekada, danas Bonaventura, Zaza, Gabijadini, Zapakosta, Lokateli, Galjardini, Konti, Petanja, svi su oni išli istim putem, iz Bergama do najvećih italijanskih i svjetskih stadiona.

Sjetiće se mnogi, pogotovo mlađi i ostalih u dresu kluba Atalanta, poput fudbalera sa rok star imidžom Kristijana Donija koji je upisao i preko 300 utakmica i stotinu golova, pa još jednog Kristijana, ali Vijerija, pa Ventole, Miljaća, Lorije, Tisonea, Flokarija, Simonea Inzagija, Zlatana Muslimovića, Lanđele, Ćigarinija, Padoina, Guarentea, Manfredinija, Konsiljia, Pelusa, Ševantona, Akvafreske, Tiribokija, Maksija Moralesa i Hermana Denisa, Ezekijela Skelota i Lionela Skalonija, Del Grosa, Biondinija, Jepesa, Stendarda, Karmone, Bjankija, Ričmonda Boaćija, Palete, Pinilje i Borijela, Kurtića i Kesija, Paloskija, Beriše i Brajana Kristantea.

Oni stariji, Filipa Inzagija, Masima Donatija, Glena Stromberga, Evaira, Klaudija Kaniđe, Zorana Mirkovića i Usmana Daboa.

Ipak, kod novog sastava koji ima Atalanta sve počinje sa dolaskom Đanpjera Gasperinija. Bivši trener Krotonea, Đenove, Intera i Palerma došao je u klub 2016. i na kraju prve sezone, upravo dobrim rezultatom udario temelje za sve ono što dolazi. Ulazak klub Atalanta u Ligu Evrope i sjajna pozicija na tabeli, dala je Gasperiniju šansu da do kraja odradi proces stvaranja tima koji igra atipično, drugačije i koji se svodi na povjerenje između trenera i igrača, da u svakom trenutku, bilo ko na terenu, može da preuzme rizik, napravi potez i riješi akciju na najbolji mogući način, golom.

U sezoni 2017/18 Atalanta je u Seriji A postigla 57 golova. Sezonu kasnije, 77 pogodaka u 38 utakmica, više nego bilo ko u prvoj ligi Italije. Gasperini se igra sa 3 – 4 – 3 formacijom koja je živa i promjenjiva od prvog do poslednjeg minuta. Kod Gasperinija svi imaju pravo da istrče do rivalskog kaznenog prostora, preuzmu rizik i zavise od saigrača koji će pokriti prostor koji je ostao upražnjen. Vezni igrači ne igraju samo direktno ka saigračima, nego koriste miks dodavanja, od onog, prvom do sebe u brzom ritmu, do dodavanja koja su bliska samo nekadašnjim ”desetkama”. U svakom timu imate jednog ili dvojicu koji imaju dozvolu za ubijanje protivnika loptom u prostor između linija, kod kluba Atalanta takve dozvole imaju i golmani.

Priča o igračima na boku tima iz Bergama je nevjerovatna. Kažu da nijesu brzi, da nijesu prodorni, da ne znaju da driblaju, da su u svakom mogućem fudalskom elementu prosječni, osim u trčanju i broju ponavljanja. Tako bočni fudbaleri Atalante ulaze u šansu više nego napadači u nekim ekipama, uživaju u mogućnosti da su u centru pažnje ispred tuđeg, a ne ispred i oko svog kaznenog prostora. Pomaže i što su kreatori prostora i vremena za njih izuzetni fudbaleri, bujne mašte i kreacije.  Oni iza njih, veliki su radnici, jako odgovorni, ali prije svega spremni da uskoče i kada treba da se pomogne svojima, ali i kada treba da se odmogne rivalima koji pokušavaju da se otrgnu od Gasperinijevog presinga. Svi timovi koji se nadaju dobrom imaju ponešto od elemenata modernog fudbala, Atalanta ima sve.

Nije lako igrati protiv kluba Atalanta jer podignu visoko liniju odbrane, linije timova su blizu, tako i mogućnosti za visok procenat uspješnih dodavanja, imaju miks fudbalera koji uglavnom odlično igraju u oba pravca i jako su spremni da jure direktne rivale po terenu. Gasperini ne voli zonu i zone, pa kod njega, što od treninga koji je zbog toga specifičan, do utakmica koje su još zahtjevnije, stvaraju se fudbaleri koji mogu da igraju skoro čitavu utakmicu u istom ritmu. Gasperini jeste Italijan, ali naslonjen na holandsku školu, pa je onda sve i jasnije.

”Ako se zabavljaš na terenu, ako si bitan saigračima, nemaš osjećaj da se umaraš niti dolaziš u situaciju da razmišljaš o umoru, pretvoriš se u klinca ispred zgrade, u dvorištu, koji se igra dok majka ne zove na ručak ili večeru” – kaže Gasperini.

Atalanta je u ovoj sezoni već postigla 74 gola u 26 utakmica u Seriji A. Sedam golova Lećeu, sedam Torinu i sedam Udinezeu. Po pet Parmi i Milanu, četiri Sasuolu, dva puta.

U Ligi Šampiona dva puta po četiri gola Valensiji u nokaut fazi. Ta ista Atalanta je počela sezonu tako što je primila četiri od Dinama u Zagrebu i tada su krenule kritike da se sa takvim stilom igre i razmišljanjima ne može više u Evropi. Nijesu odustali, iako su izgubili i od Šahtjora na domaćem terenu, odnosno u Milanu, pa od Sitija u Mančesteru. Pobijedili su kad je trebalo, imali sreće da su se Dinamo i Šahtjor ”posvađali” u Zagrebu i na kraju razbili Valensiju u dvomeču o kojem je svijet pričao iz potpuno drugih razloga.

Golini, Sportijelo, Toloi, Palomino, Kastanj, Hatebur, Masijelo, Gosens, Djimsiti, De Run, Papu Gomez, Iličić, Pašalić, Frojler, Malinovski, Zapata, Mjuriel, zaslužuju da ih u narednih pedeset, stotinu godina pamtimo i posvetimo im pažnju, jer nijedna druga grupa ljudi u prethodne dvije sezone nije igrala ni sličan fudbal, niti pokušavala, niti se trudila da igra za gol više, čak i kad vodi sa dva, tri, četiri, pet golova u odnosu na rivale.

Kada je Lester napravio svoje čudo, uspio je da proda nekoliko igrača za veliki novac, N Golo Kante, Drinkvoter, Marez, slično se desilo i sa Ajaksom koji je zaradio na De Lihtu i De Jongu. Kod kluba Atalanta tu vrstu zarade nećete vidjeti jer imaju tim u kojem je klasa u veteranskim godinama, a svi ostali i dalje izgledaju ”samo” kao šrafovi u dobro podmazanoj mašini. Niti su golmani vrhunski, niti u veznom redu imate nekoga ko štipa za oko, niti u špicu Zapata izgleda kao igrač za veliki tim, osim što sada izgleda najmoćnije u toku karijer. Papu i Joško bi pomogli svima, ali su već krštenicom zašli u svijet onih koji gledaju ka životu poslije fudbala.

Zato ovih dana, pa sve dok traje, treba da gledate Atalantu iz Bergama u neograničenim količinama, jer se zbog njih luči hormon sreće, pogotovo kod onih koji fudbal vole iz pravih razloga, igre i golova. Onda ostaje i nada da će mnogi biti hrabriji, pomisliti, ako oni mogu, možemo i mi. Atalante je još jedan fudbalski incident koji može postati pravilo ako se krene od osnova, treba igračima dati šansu da pokažu šta umiju i znaju.

5 KOMENTARI

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име