Sve češće u svijetu biznisa, a samim tim i sporta, poseže se za ”tim bilding” metodom, koja se bazira na tome da druženje i zabava članova tima podižu grupnu koheziju, jačaju pripadnost timu, što za krajnju posledicu ima porast produktivnosti. Jedna takva ideja menadžmenta, iz sada već davne 2007. postala je kultna i mogla se završiti tragično. Sreća u nesreći je bila ta da se fijasko pretvorio u nestvarnu motivaciju, koja je tim neočekivanim i naopakim redosledom događaja izrodila vrhunsku performansu.
Rafa Benitez je ostao upamćen kao trener Liverpula koji je u godinama dugog posta donio tom klubu neopisivu radost, čuvenim triumfom iz Istanbula 2005. kada je nestvarnim preokretom savladan Anćelotijev Milan. Par godina kasnije, Benitez je želio reprizu, da kapiten Stiven Džerard ponovo podigne pehar namijenjen osvajaču Lige Šampiona. Prva prepreka na tom putu, na startu eliminacione faze je bila jedna od najjačih ekipa svijeta, Barselona.
U menadžmentu kluba, u dogovoru sa kapitenom, prilikom pripreme za meč sa Barsom, željeli su nešto novo i drugačije, kako bi se igrači opustili i kako bi se dodatno povezali. Ukratko, kako bi bili srećniji, zadovoljniji, a samim tim i motivisaniji izašli na megdan rivalu. Odlučili su se za tim bilding, zajedničku večeru pa karaoke. Jedan od rijetkih trezvenjaka te večeri je bio Norvežanin, poznat po dugometražnom izvođenju auta, Jon Arne Rise. Istovremeno, jedan od najveselijih je bio Velšanin Kreg Belami, koji je uporno insistirao na tome da Rise mora zapjevati na karaokama.
Toliko insistiranje se trijeznom Riseu nije previše dopalo, pa je u jednom trenutku odgovorio Belamiju agresivno i ljutito. Iste večeri, tokom spavanja, neko je upao Riseu u sobu i napao ga štapom za golf. Nije teško pogoditi, to je bio Kreg Belami, koji je saigraču silno zamjerio ponašanje na tim bildingu i to što je vikao na njega pred ostalim članovima tima. Rise se branio kako je najbolje umio i incident se poslije određenog vremena nekako završio. Nije bilo većih povreda i posledica. Prave posledice su nastale tokom sjutrašnjeg dana, obzirom da su informacije procurele i cjelokupna javnost je saznala sve do detalja.
Fudbalski klub Liverpul se našao u centru skandala, svega par dana pred revanš sa Barselonom, i to na gostujućem terenu. Kao što to obično biva, incidenti su poslastica za medije i samo se licitiralo koliku će štetu da pretrpi klub zbog ovog skandala. Treba priznati i to da je ova priča u tom periodu, a i do dan danas ostala raritet, tj. da se prije ili poslije nije ponovila u ovakvom obliku.
Rafa Benitez je bio hrabar i možda mimo nekih preporuka, nije odstranio vinovnike incidenta iz ekipe. Nije bila velika vjerovatnoća da će Liverpul proći Barselonu, em zbog toga što je Blaugrana bila izuzetno jaka, em zbog samog skandala koji je pokupio veliki fokus ekipe. Na terenu se desilo sve ono što je bilo teško zamislivo. Liverpul je slavio rezultatom 1:2. Pored rezultata, na semaforu, tamo gdje stoje imena strijelaca je pisalo Kreg Belami i Jon Arne Rise. Belami je čak svoj gol proslavio simulirajući golf udarce.
Dva vinovnika incidenta su se upisala u listu strijelaca, srušila Barselonu na njihovom terenu i kreirala jednu od najluđih priča za novinare, svih vremena. Za ljude koji se bave analizom i naukom, veliko pitanje. Kako objasniti ovakav fenomen?! Da li je u pitanju sreća ili možda nešto drugo, nešto što je ipak mjerljivo i moguće kontrolisati?!
Psihologija sporta bi mogla ponuditi objašnjenje. Riječ je o velikoj motivaciji pojedinaca koji su u tom momentu okaljali ime i čast kluba i koji su se silno željeli iskupiti za sve to negativno što su učinili. Riječ je o osobini šampiona i generalno velikih sportista da negativnu energiju transformišu u inspiraciju i dodatnu motivaciju, što se na samom kraju pretvara u dobru performansu. Pitanje je da li u čovjeku visina premija ili bonusa mogu ostvariti takav uticaj, kao što je želja da se iskupiš i da sačuvaš svoj rejting i kredibilitet koji si gradio godinama u svijetu svog sporta?!
Ljudi koji se bave mentalnom pripremom sportista znaju da je za krajnju performansu izuzetno važna energija. Kada kažemo izuzetno važna, mislimo i najvažnija. Ta energija u svojoj poleđini uvijek mora imati dobru motivaciju, a dobra motivacija u svom korijenu mora imati neku snažnu emociju. Tako su u Liverpulu, te sada već davne 2007. godine, tim bildingom i incidentom proizveli jednu specifičnu emociju koja se na kraju transformisala u veliki rezultat. Nesuđeni tragičari su postali heroji, a napada Belamija na Risea je ostao upamćen kao anegdota.
U toj sezoni, Liverpul je ponovo stigao do finala Lige Šampiona. Ponovo ih je tamo čekao Anćelotijev Milan, ali ovoga puta, na krilima Pipa Inzagija, Andree Pirla i Rikarda Kake, Rosoneri su se popeli na krov Evrope.
